Муром (Murom)
У 9. веку, град је означавао најисточније насеље Источних Словена у земљи угро-финског народа званог Муроми.
Несторова хроника спомиње га 862. године, и стога га се сматра једним од најстаријих градова у Русији.
Од 10. до 14. века, био је главни град сопствене кнежевине, међу чије владаре су спадали свети Глеб, који је убијен 1015. године, а посвећен 1071, затим свети кнежевић Константин Блажени те свеци Петар и Февронија, иначе јунаци опере Римског-Корсакова.
Из околине Мурома је потицао најслављенији источнословенски епски јунак Илија Муромец.
Упркос бројним варварствима почињеним за бољшевичке власти, Муром је задржао бројне знаке старине.
Манастир св. Спаситеља, један од најстаријих у Русији, се први пут спомиње 1096, кад га је Олег Черниговски опседао и убио сина Владимира Мономаха, Изјаслава, који је онде и покопан. 1552. године манастир је посетио Иван Грозни, који је тада наредио да се изгради камена саборна црква.
Манастир св. Тројства, гдје су изложене моћи светих Петра и Теуроније, има и саборну цркву, (грађену 1642.-43.), Казањску цркву (из 1652.), звоник из 1652, дрвену цркву св. Сергеја и камене зидове.
Постоји је шатораста црква св. Кузме и Дамјана из 1565. на обали Оке, подигнуте у славу руског освајања Казања.
Географска карта - Муром (Murom)
Географска карта
Земља (геополитика) - Русија
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
RUB | Руска рубља (Russian ruble) | ₽ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
KV | Комски језик (Komi language) |
TT | Татарски језик (Tatar language) |
CE | Чеченски језик (Chechen language) |
CV | Чувашки језик (Chuvash language) |